Europa je mrtva. Živio Umberto Eco!

Europa je mrtva! – grafit na polurazrušenoj garaži, negdje u nigdini, blizu entitetske granice, na putu prema Trebinju. Pomišljam da bi to bi bila sjajna tema za kolumnu Umberta Eca, i da je šteta što se Eco ne vozi ovim krajevima, i nije u prigodi da dešifrira znakove na rubu Europe. Da je s nama u autu, nastavljam s razradom teme, morao bih ga upozoriti na važnu mikrokarakteristiku u znaku, na jedno slovo: Europa, a ne Evropa, a drumu smo prema Balkanu, možda već u Republici Srpskoj, gdje se piše Evropa, po mogućstvu ćirilicom. Europa je mrtva! – napisao je, dakle, netko s doljnih strana, kao obavijest onima odozgor.

Večer je, pola sedam, mračno je na putu, mi se vozimo na večeru na Grab, u Staru Hercegovinu, s prijateljem koji je nakratko došao iz Londona. Europa je mrtva! – mislim, i žao mi je što Umberto Eco ne prolazi pokraj one garaže. Tog časa, ili nekoliko sati kasnije, mrtav jeUmberto Eco. Vijest o njegovoj smrti pročitao sam u sedam ujutro, u Konavlima, visoko nad morem, i to je prvo što ona kroza san od mene čuje u subotu ujutro. Eco nam nije blizak rod ni prijatelj, pa je vijest o njegovoj smrti neće uznemiriti. A i prilično je besmrtan, pa je činjenica njegova biološkog uminuća sporedna i tiče se ponajprije izostanka njegove buduće kolumnističke produkcije. Ako je Umberto Eco mrtav, što bi se onda moglo reći za Europu.

pročitaj cijeli članak